Prijava smeštaja za radnike: obaveza prijave i porez na drugo prebivalište 2026.

Moram li uopšte da se prijavim tokom montažnog angažmana?

U većini slučajeva ne. Ko je već prijavljen sa stanom u Nemačkoj i useljava u smeštaj za radnike na najviše šest meseci, taj ga prema § 27 st. 2 Bundesmeldegesetz (BMG — nemački Zakon o prijavi prebivališta) ne mora ni prijaviti ni odjaviti. Tek kada boravak pređe šest meseci, nastaje obaveza prijave.

Osnovno pravilo stoji u § 17 st. 1 BMG: ko useljava u stan, prijavljuje se u roku od dve nedelje kod organa za prijavu prebivališta (Meldebehörde). Za kratke poslovne boravke ipak važi izuzetak iz § 27 BMG. To je zapravo merodavan član za montere, jer tipičan montažni angažman gotovo uvek traje kraće od granice od šest meseci.

Pravilo o šest meseci u detalje

Prema § 27 st. 2 BMG obaveza prijave otpada za lica koja su u zemlji već prijavljena prema § 17 ili § 28 BMG i koja za boravak koji ne traje duže od šest meseci useljavaju u stan. Za taj drugi smeštaj nije potrebna nikakva prijava ni odjava.

Konkretno to znači: monter sa glavnim prebivalištem u Lajpcigu, koji četiri meseca zbog gradilišta u Štutgartu stanuje u monterskoj sobi (Monteurzimmer), u Štutgartu ne mora da se prijavi. Njegovo glavno prebivalište ostaje, a boravak se u smislu propisa o prijavi smatra privremenim.

Rok je važan kao granica: nastavi li lice da boravi u smeštaju i nakon isteka šest meseci, mora da se prijavi u roku od dve nedelje nakon tog datuma (§ 27 st. 2 reč. 2 BMG). Rok dakle ne teče od useljenja, nego od prekoračenja šest meseci.

Poseban slučaj: prebivalište u inostranstvu

Ko u Nemačkoj nije prijavljen prema § 17 st. 1 BMG jer mu je stvarno prebivalište u inostranstvu, ima kraći rok. Za tu grupu lica obaveza prijave nastaje već nakon isteka tri meseca. To se tiče mnogih inostranih montažnih radnika, na primer iz Poljske, Rumunije ili Češke, koji bez nemačkog glavnog prebivališta rade na nemačkim gradilištima.

Istočnoevropski monter bez nemačkog prebivališta, koji duže od tri meseca neprekidno stanuje u istom smeštaju, mora dakle da se prijavi u roku od dve nedelje nakon isteka tri meseca kod mesnog organa za prijavu prebivališta. Ostane li boravak ispod te granice, nema obaveze prijave. Ta razlika prema § 27 st. 2 BMG važna je za disponente koji planiraju ekipe kroz duže periode.

Ko prijavljuje — gost ili iznajmljivač?

Prijava je stvar lica koje podleže obavezi prijave, dakle montera. Ali iznajmljivač — onaj ko iznajmljuje smeštaj za radnike (Wohnungsgeber) — dužan je da pritom sarađuje: izdaje potvrdu iznajmljivača (Wohnungsgeberbestätigung — potvrda o useljenju od strane iznajmljivača) prema § 19 BMG. Bez te potvrde prijava kod organa za prijavu prebivališta nije moguća.

Ta obaveza iznajmljivača važi samo onda kada obaveza prijave stvarno postoji — dakle kod boravaka dužih od šest (odnosno tri) meseca ili kada smeštaj postane glavno prebivalište. Kod kratkih montažnih angažmana bez obaveze prijave iznajmljivač ne mora da izdaje potvrdu iznajmljivača.

Od toga treba razlikovati drugu, sasvim različitu obavezu koju mnogi mešaju sa prijavom: posebnu obavezu prijave u ugostiteljskim smeštajnim objektima.

Prijavni list u ugostiteljstvu: za nemačke goste ukinut od 2025.

Za komercijalne ugostiteljske smeštajne objekte dosad je važila zasebna obaveza prijave: gosti su na dan dolaska morali da popune i potpišu prijavni list (Meldeschein) (§ 29 i d. BMG). Za goste sa nemačkim državljanstvom ta posebna obaveza prijave ukinuta je 1. januara 2025. Osnov je Četvrti zakon o smanjenju birokratije (Viertes Bürokratieentlastungsgesetz) od 29. oktobra 2024.

Za smeštaje za radnike koji se komercijalno vode kao ugostiteljski objekat to znači: nemački gosti više ne moraju da popunjavaju prijavni list, a objekat više ne mora da ga arhivira.

Za goste bez nemačkog državljanstva obaveza prijavnog lista i dalje ostaje. Oni i nadalje moraju na dan dolaska da popune i svojeručno potpišu prijavni list; objekat ga čuva. Popunjeni prijavni listovi čuvaju se prema § 30 st. 4 BMG najmanje godinu dana i potom uništavaju u skladu sa propisima o zaštiti podataka. Ta ugostiteljska obaveza prijave nema veze sa prijavom kod organa za prijavu prebivališta — ona je isključivo obaveza ugostiteljskog objekta.

Porez na drugo prebivalište: kada nastaje

Porez na drugo prebivalište (Zweitwohnungsteuer) komunalni je porez koji nastaje samo ako uz glavno prebivalište prijavite i dodatni stan kao sporedno prebivalište (Nebenwohnsitz). Bez prijavljenog sporednog prebivališta nema poreza na drugo prebivalište. Kod kratkih montažnih angažmana bez obaveze prijave on stoga po pravilu ne nastaje.

Porez se vezuje za prijavu sporednog prebivališta u smislu propisa o prijavi. Budući da montažni angažman kraći od šest meseci ne zahteva prijavu (§ 27 st. 2 BMG), ne prijavljuje se ni drugi stan — pa tako ne nastaje ni porez na drugo prebivalište.

Drugačije je kada boravak pređe granicu i usledi prijava sporednog prebivališta. Tada opština može da naplati porez na drugo prebivalište. Visinu svaka opština određuje sama svojim propisom; uobičajene su stope između otprilike 5 i 15 odsto godišnje neto hladne kirije. Ne naplaćuje svaka opština taj porez uopšte. Nastaje li i u kojoj visini, najpouzdanije razjašnjava merodavan komunalni propis. Drugi stan uslovljen poslom može se, u zavisnosti od propisa, tretirati drugačije — tu se isplati pogledati mesni propis.

Šta firme i monteri praktično treba da urade

Za praksu proizlaze jasne smernice. Ko planira montažni angažman, treba da ima na umu trajanje boravka: ispod šest meseci (odnosno tri meseca bez nemačkog prebivališta) u smislu propisa o prijavi nema se šta preduzimati. Pređe li se granica, prijava je obavezna u roku od dve nedelje nakon tog datuma.

Disponenti treba da dokumentuju rokove kod neprekidnih dugotrajnih angažmana, da se rok od dve nedelje nakon prekoračenja granice ne bi prevideo. Povreda obaveze prijave je prekršaj i može se kazniti novčanom kaznom (§ 54 BMG). Kod inostranih montažnih radnika kraći rok od tri meseca je odlučujuća tačka.